На Интернету постоји неколико хиљада организација (по познатим проценама) које се баве неким од многобројних начина искоришћавања деце. Велики број тих организација су легално пријављена предузећа, хуманитарне или невладине организације са правним идентитетом, службама и развијеним имиџом. Основно представљање јавности не двосмислено даје до знања да су у питању службе за разне врсте помоћи од хуманитарних материјалних донација, психолошких помоћи угроженим групама (деци разведених родитеља, лошим материјалним и социјалним статусом..), до пословних понуда са добрим и сигурним зарадама.
Испод "шареног плашта" могућности за бољи живот крију се циљеви трафикинга, проституције, разних врста крађа и других начина искоришћавања жртава. Са друге стране постоје анонимни сајтови иза којих стоје криминалистичке групе и делују потпуно илегално док су трећа страна појединци (психијатрисјки случајеви) који имају директан циљ - најчешће сексуално злостављање. Мањи број (али у глобалним размерама веома забрињавајућ број), су појединци са циљевима сакаћења или убистава.
"Искрен" наступ
Заједничко за све њих је да имају невероватно "искрен" наступ, пун емоција, разумевња или нуде конкретан добар посао са одличном зарадом..
У првом случају су у питању читави ланци криминалистичких група који се крију иза легалног јавног деловања, док су друга два примера најчешће поједини случајеви који делују на локалним или географски ограниченим нивоима.
Неколико основних циљева и утицаја на децу има посебан значај:
• ТРАФИКИНГ је у свом облику на Интернету представљен најчешће као могућност за веома добар посао у иностранству. Посетиоцима сајтова се нуди могућност да, за мало труда са повериоцем посла о његовом трошку добију посао на одређено време. При томе се сарадња документује лажним уговорима и гаранцијама, тако да све изгледа крајње уверљиво. Жртва попуњава формулар на сајту (пријаву) са веома личним информацијама о материјалном, породичном и здравственом стању при чему открива профил по коме ће се извршити даљи утицај. Када са листе пријава "отпадну" ризични случајеви уласком у ужи круг се често организују лични контакти који у крајњој класификацији регрутују "безбедне" појединце, веома лако их "пакују" за пут, сугеришући тајност под изговором "навале" на добар посао. Жртве трафикинга су деца у узрасту од 12-22 године са ниским материјалним и социјалним статусом целе породице. Они увек завршавају као радници у страној држави без пасоша и новца где су условљени да се баве проституцијом или радом за који нису плаћени. Даљим директним уценама и застрашивањима постају дугорочни робови.
• ПРОДАЈА и дистрибуција нелегалних артикала (лекова, медикамената, наркотика, оружја...) је углавном облик деловања везан за секте или криминалистичке групе. Привлачење чланова се врши понудама о брзој заради при чему се након првог посла жртва уцени и силом приморава на даље деловање.
Најчешће су жртве деца из породица са маргине друштва, тешког финансијског и социјалног статуса старости од 12 година па на даље. У жељи за брзом зарадом и избављењем из проблема трагају за могућностима потпуно свесни ризика мислећи да ће обавити само један посао и извући се. На почетку углавном нема лажи и приморавања. Жртвама се јасно даје до знања циљ посла уз огромне награде и приче о бољој будућности. Прича се завршава тако што буду ухваћени након неколико послова и затворени у казнене установе.
• КРАЂА у директном или индиректном смислу у којој жртва и не мора свесно учествовати. Као и у предходном примеру, утицаји се на жртве "директне форме" врше на исти начин при чему је жртва свесна ризика. Индиректна жртва се формира стрпљиво и није свесна ризика до самог краја. Жртвама се стрпљиво прилази креирајући међусобно поверење са организацијом. На сајтовима се често нуде помоћи типа саветовалишта која за циљ имају препознавање психолошког профила детета стварајући пријатељско и заштитничко окружење. У даљој комуникацији се дете испитује о инфомацијама везаним за материјални статус, породицу, навике итд. Развој ситуације зависи од поменутих фактора при чему организације добијају информације о терминима изласка из куће, вредностима и врше једноставну пљачку кућа. У другим варијантама је могуће искористити информације о бројевима кредитних картица које дете пружа јер мисли да чини уобичајено дело или за учешће у наградним играма. Све чешће смо сведоци и потпуне крађе идентитета у западним земљама. Жртве су деца са средњим или добрим материјалним статусом, адолесценти који траже савет или деца која учествују у наградним играма, анкетама и сличним формама забаве. Крај је брз са тренутним материјалним губитком и ређи су случајеви који бројеве кредитних картца користе дужи временски период скидајући мање износе са рачуна.
• БЛУД
Једно од истраживања спроведених у Хрватској потврдило је светске статистике да свака четврта девојчица и сваки шести дечак доживе неки облик сексуалног злостављања. Негативним садржајима најизложенија су деца предтинејџерског и тинејџерског узраста од 10. до 13. година јер они нису у стању дефинисати сами себе, нити могу тако лако правити разлику између нормалног и неуобичајеног става других одраслих особа према њима. Ови напади су директни и насилни, а почињу углавном дружењем на форумима и чат сајтовима системом лажног представљања "ловца". Након одређеног времена дружења и стицања поверења "ловац" заказује лични састанак. Дете је убеђено да се упознаје са вршњаком, а изненађење се завршава насиљем. У једном броју случајева дете се уценом или страхом приморава на ћутање и понављање чина. Последице на дете су трајне психолошке, а неретко и физичке природе. У потпуности се подударају са класичним злостављањем или силовањем.
• СУГЕСТИЈА је облик напада са циљем да се дете наведе на самоповређивање свесно или не свесно. Ова врста напада је нарочито опасна јер резултира тешким болестима или смртним случајевима.
"Лакши" вид су сајтови који предлажу разне врсте дијета, вежби и сличних активности. Ту су највише погођене девојчице тинејџерског узраста. Ови сајтови нису креирани са директним циљем али су због те особине веома опасни. Друга врста сугерише медицинске препарате или начине лечења где огромну зараду убирају дистрибутери који их рекламирају. Ти сајтови имају зараду као јасан циљ. У трећу групу спадају сајтови са темама друштвених покрета - нацистички, секташки... који подривају свест о друштву у ком живимо и наводе на изазивање нереда, насиља и друге врсте деструктивних активности. Последња група сајтова је најмрачнија страна сугерисања самоповређивања и самоубистава. Овај циљ имају секте или појединци под изговором опраштања грехова, чишћења душе, вечног живота итд. У последњих пар година су организовани ОнЛине перформанси где су целе групе малолетника вршиле самоповређивања или самоубиства у директном преносу.
• ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ путем интернета укључује подстицање групне мржње, нападе на приватност, узнемиравање, праћење, вређање, несавестан приступ штетним садржајима и ширење насилних и увредљивих коментара. Може укључивати слање окрутних, злобних, некада и претећих порука, као и креирање интернет страница које садрже приче, цртеже, слике и шале на рачун вршњака. Такво се насиље односи и на слање фотографија својих колега, тражење осталих да их процењују по одређеним карактеристикама, односно да гласају за особу која је, најружнија, најнепопуларнија или најдебља у школи. Деца на одређеној популарној интернет страници траже од осталих да наведу особу коју највише мрзе, те да о њој напишу неколико речи, а све са циљем да жртву осрамоте пред што већим бројем људи. Насиље на интернету укључује и "проваљивање" у туђе е-маил адресе и слање злобних и неугодних садржаја другима.
Насиље међу вршњацима све чешће се односи на неколико облика комуникације, укључујући звук, слике, анимације и фотографије. Најчешће се изводи облицима комуникације у којима идентитет починитеља може бити скривен. Недостатак социјалних и контекстуалних назнака, као што су говор тела и тон гласа, може имати мноштво учинака: нема опипљиве, афективне повратне информације о томе је ли понашање преко интернета проузроковало штету другоме. Анонимност починитељима насиља преко интернета даје осјећај да некажњено могу НЕпоштовати социјалне норме и ограничења, што резултира већ наведеним понашањем (текст: "Без одговорности у виртуелној реалности").
У свим наведеним случајевима жртве су деца која су сама пришла ризичним садржајима и прихватила изазов. Једна од највећих баријера у инсталирању агресивнијег легалног механизма одговора у заштити деце од свих врста искоришћавања у цyбер простору је спорно питање, и конфликт због загарантованих права на слободу медија.
Деца и тинејџери треба да имају на уму да мала информација води ка великим одговорима за онога који тражи жртву. Добијајући довољно делића, способни су видети целу животну причу – све из информација које им деца, и не знајући, открију. Стога, пружањем детаља о себи, деца заправо омогућавају особама са непријатељским намерама да обликују потпуну причу – састављену од информација које су им мало по мало нехотице давала.
Испод "шареног плашта" могућности за бољи живот крију се циљеви трафикинга, проституције, разних врста крађа и других начина искоришћавања жртава. Са друге стране постоје анонимни сајтови иза којих стоје криминалистичке групе и делују потпуно илегално док су трећа страна појединци (психијатрисјки случајеви) који имају директан циљ - најчешће сексуално злостављање. Мањи број (али у глобалним размерама веома забрињавајућ број), су појединци са циљевима сакаћења или убистава.
"Искрен" наступ
Заједничко за све њих је да имају невероватно "искрен" наступ, пун емоција, разумевња или нуде конкретан добар посао са одличном зарадом..
У првом случају су у питању читави ланци криминалистичких група који се крију иза легалног јавног деловања, док су друга два примера најчешће поједини случајеви који делују на локалним или географски ограниченим нивоима.
Неколико основних циљева и утицаја на децу има посебан значај:
• ТРАФИКИНГ је у свом облику на Интернету представљен најчешће као могућност за веома добар посао у иностранству. Посетиоцима сајтова се нуди могућност да, за мало труда са повериоцем посла о његовом трошку добију посао на одређено време. При томе се сарадња документује лажним уговорима и гаранцијама, тако да све изгледа крајње уверљиво. Жртва попуњава формулар на сајту (пријаву) са веома личним информацијама о материјалном, породичном и здравственом стању при чему открива профил по коме ће се извршити даљи утицај. Када са листе пријава "отпадну" ризични случајеви уласком у ужи круг се често организују лични контакти који у крајњој класификацији регрутују "безбедне" појединце, веома лако их "пакују" за пут, сугеришући тајност под изговором "навале" на добар посао. Жртве трафикинга су деца у узрасту од 12-22 године са ниским материјалним и социјалним статусом целе породице. Они увек завршавају као радници у страној држави без пасоша и новца где су условљени да се баве проституцијом или радом за који нису плаћени. Даљим директним уценама и застрашивањима постају дугорочни робови.
• ПРОДАЈА и дистрибуција нелегалних артикала (лекова, медикамената, наркотика, оружја...) је углавном облик деловања везан за секте или криминалистичке групе. Привлачење чланова се врши понудама о брзој заради при чему се након првог посла жртва уцени и силом приморава на даље деловање.
Најчешће су жртве деца из породица са маргине друштва, тешког финансијског и социјалног статуса старости од 12 година па на даље. У жељи за брзом зарадом и избављењем из проблема трагају за могућностима потпуно свесни ризика мислећи да ће обавити само један посао и извући се. На почетку углавном нема лажи и приморавања. Жртвама се јасно даје до знања циљ посла уз огромне награде и приче о бољој будућности. Прича се завршава тако што буду ухваћени након неколико послова и затворени у казнене установе.
• КРАЂА у директном или индиректном смислу у којој жртва и не мора свесно учествовати. Као и у предходном примеру, утицаји се на жртве "директне форме" врше на исти начин при чему је жртва свесна ризика. Индиректна жртва се формира стрпљиво и није свесна ризика до самог краја. Жртвама се стрпљиво прилази креирајући међусобно поверење са организацијом. На сајтовима се често нуде помоћи типа саветовалишта која за циљ имају препознавање психолошког профила детета стварајући пријатељско и заштитничко окружење. У даљој комуникацији се дете испитује о инфомацијама везаним за материјални статус, породицу, навике итд. Развој ситуације зависи од поменутих фактора при чему организације добијају информације о терминима изласка из куће, вредностима и врше једноставну пљачку кућа. У другим варијантама је могуће искористити информације о бројевима кредитних картица које дете пружа јер мисли да чини уобичајено дело или за учешће у наградним играма. Све чешће смо сведоци и потпуне крађе идентитета у западним земљама. Жртве су деца са средњим или добрим материјалним статусом, адолесценти који траже савет или деца која учествују у наградним играма, анкетама и сличним формама забаве. Крај је брз са тренутним материјалним губитком и ређи су случајеви који бројеве кредитних картца користе дужи временски период скидајући мање износе са рачуна.
• БЛУД
Једно од истраживања спроведених у Хрватској потврдило је светске статистике да свака четврта девојчица и сваки шести дечак доживе неки облик сексуалног злостављања. Негативним садржајима најизложенија су деца предтинејџерског и тинејџерског узраста од 10. до 13. година јер они нису у стању дефинисати сами себе, нити могу тако лако правити разлику између нормалног и неуобичајеног става других одраслих особа према њима. Ови напади су директни и насилни, а почињу углавном дружењем на форумима и чат сајтовима системом лажног представљања "ловца". Након одређеног времена дружења и стицања поверења "ловац" заказује лични састанак. Дете је убеђено да се упознаје са вршњаком, а изненађење се завршава насиљем. У једном броју случајева дете се уценом или страхом приморава на ћутање и понављање чина. Последице на дете су трајне психолошке, а неретко и физичке природе. У потпуности се подударају са класичним злостављањем или силовањем.
• СУГЕСТИЈА је облик напада са циљем да се дете наведе на самоповређивање свесно или не свесно. Ова врста напада је нарочито опасна јер резултира тешким болестима или смртним случајевима.
"Лакши" вид су сајтови који предлажу разне врсте дијета, вежби и сличних активности. Ту су највише погођене девојчице тинејџерског узраста. Ови сајтови нису креирани са директним циљем али су због те особине веома опасни. Друга врста сугерише медицинске препарате или начине лечења где огромну зараду убирају дистрибутери који их рекламирају. Ти сајтови имају зараду као јасан циљ. У трећу групу спадају сајтови са темама друштвених покрета - нацистички, секташки... који подривају свест о друштву у ком живимо и наводе на изазивање нереда, насиља и друге врсте деструктивних активности. Последња група сајтова је најмрачнија страна сугерисања самоповређивања и самоубистава. Овај циљ имају секте или појединци под изговором опраштања грехова, чишћења душе, вечног живота итд. У последњих пар година су организовани ОнЛине перформанси где су целе групе малолетника вршиле самоповређивања или самоубиства у директном преносу.
• ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ путем интернета укључује подстицање групне мржње, нападе на приватност, узнемиравање, праћење, вређање, несавестан приступ штетним садржајима и ширење насилних и увредљивих коментара. Може укључивати слање окрутних, злобних, некада и претећих порука, као и креирање интернет страница које садрже приче, цртеже, слике и шале на рачун вршњака. Такво се насиље односи и на слање фотографија својих колега, тражење осталих да их процењују по одређеним карактеристикама, односно да гласају за особу која је, најружнија, најнепопуларнија или најдебља у школи. Деца на одређеној популарној интернет страници траже од осталих да наведу особу коју највише мрзе, те да о њој напишу неколико речи, а све са циљем да жртву осрамоте пред што већим бројем људи. Насиље на интернету укључује и "проваљивање" у туђе е-маил адресе и слање злобних и неугодних садржаја другима.
Насиље међу вршњацима све чешће се односи на неколико облика комуникације, укључујући звук, слике, анимације и фотографије. Најчешће се изводи облицима комуникације у којима идентитет починитеља може бити скривен. Недостатак социјалних и контекстуалних назнака, као што су говор тела и тон гласа, може имати мноштво учинака: нема опипљиве, афективне повратне информације о томе је ли понашање преко интернета проузроковало штету другоме. Анонимност починитељима насиља преко интернета даје осјећај да некажњено могу НЕпоштовати социјалне норме и ограничења, што резултира већ наведеним понашањем (текст: "Без одговорности у виртуелној реалности").
У свим наведеним случајевима жртве су деца која су сама пришла ризичним садржајима и прихватила изазов. Једна од највећих баријера у инсталирању агресивнијег легалног механизма одговора у заштити деце од свих врста искоришћавања у цyбер простору је спорно питање, и конфликт због загарантованих права на слободу медија.
Деца и тинејџери треба да имају на уму да мала информација води ка великим одговорима за онога који тражи жртву. Добијајући довољно делића, способни су видети целу животну причу – све из информација које им деца, и не знајући, открију. Стога, пружањем детаља о себи, деца заправо омогућавају особама са непријатељским намерама да обликују потпуну причу – састављену од информација које су им мало по мало нехотице давала.
RSS Feed
